ALTERNATOR
Motori s unutrašnjim sagorevanjem pokrecu se elektricnim motorom. Pre nego što se motor automobila osposobi da sam radi, mora pripremiti smjesu goriva i vazduha - odnosno, ako je dizel, postici dovoljnu temperaturu u komorama za sagorevanje. Za to je potreban odredeni minimalni broj obrtaja, a to je u benzinskom motoru 40-80 u minuti kad i uredaj za paljenje vec radi u pravom ritmu. Za pokretanje dizel motora potrebno je bar dvaput više obrtaja. Elektricni pokretac je s motorom povezan zupcanickim prenosom. Na vratilu rotora elektricnog pokretaca je zupcanik, koji pri pokretanju zahvati u zupcani venac na zamajcu motora i okrece ga; s tim okrece i kolenasto vratilo motora. Prenosni odnos izmedu malog zupcanika i zupcanog venca povecava obrtni momenat elektricnog pokretaca od 10 do 20 puta. U trenutku kad motor proradi svojom snagom, treba elektricni pokretac što pre iskljuciti, jer bi inace motor pokrenuo pokretac na više obrtaja, a to bi bilo štetno za pokretac. Elektro pokretac je najveci potrošac elektricne energije u automobilu i prazni akumulator velikom strujom ( i s 300 i više ampera). Zato je na akumulator prikljucen debelim kablom, a ukljucuje ga snažni tj. Magnetni prekidac. Na elektricnim pokretacima s magnetno-vijcanim pomerajem malog zupcanika, koji su najviše u upotrebi, magnetni prekidac (relej) je povezan s vilicastom ukljucnom polugom koja potisne mali zupcanik u nazubljenje na zamajcu. Akumulator pri pokretanju ne daje elektricnu energiju samo pokretacu, nego i uredaju za paljenje u motoru. Ponekad, pogotovo pri niskim temperaturama, dogada se da je akumulator preslab i zbog velike potrošnje elektro pokretaca nedostaje struje za uredaj za paljenje, tako da daje preslabu varnicu.
Princip rada elektropokretaca
Elektricni pokretac radi kao svaki drugi elektromotor, po principu da na elektricni provodnik kroz koji tece struja, u magnetnom polju deluje sila. Ako je provodnik oblikovan u okretljivu petlju, a ujedno je uredeno tako da struja na svakih pola okreta promeni smer, petlja se okrece. Za isomeran obrtni moment treba simetricno rasporediti mnogo takvih petlji. Kod elektromotora su te petlje - nazivamo ih namotaji - smeštene u žljebove rotora, koja je cilindar sastavljen od brojnih limenih, medusobno izolovanih plocica. Ta kotva s namotom je rotor elektromotora, zajedno s kolektorom smešten na osovini rotora. Kolektor sastavljaju u krugu nanizane celicne plocice. Po njima trljaju tzv. ugljene cetkice i dovode elektricnu struju rotorskom namotaju koji se okrece. Pre spomenuto magnetno polje, u kojem se okrecu petlje, stvaraju cetiri tzv. polna nastavka, okružena uzbudnim namotima i pricvršcena na kucište elektromotora, u ovom slucaju elektricnog pokretaca. Polni su nastavci s pobudnim namotajem stator motora i od rotora ih razdvaja uski otvor. Te glavne delove imaju svi elektricni pokretaci, a razlike medu njima su u tome na koji nacin se mali zupcanik elektro pokretaca pomeri prema vencu zamajca.
Tako razlikujemo:
1. elektricne pokretace s rucnim pomeranjem malog zupcanika (za male i srednje snage),
2. elektricne pokretace s elektromagnetnim pomeranjem malog zupcanika (za male i srednje snage),
3. pokretace s elektromagnetnim-navojnim pomeranjem malog zupcanika (za male i srednje snage),
elektricne pokretace s pomicnim rotorom (za velike snage).
