Diferencijal

Delovi diferencijala

Osnovni delovi diferencijala su:

•  Kućište diferencijala;

•  Konusni zupčanici

•  Osovinice krsta diferencijala

•  Krst diferencijala

•  Zupčanici trkači

•  Poklopac diferencijala

 

Diferencijal je deo transmisije koji vrši prenos obrtnog momenta, a pored toga stvara razliku u broju obrtaja izmedju spoljašnjeg i unutrašnjeg točka kada vozilo predje kroz krivinu, čime čuva stabilnost vozila. Kada se vozilo kreće kroz krivinu, unutrašnji točak se kreće po putanji manjeg prečnika za isto vreme. Da bi se sačuvala stabilnost vozila potrebno je da se ti točkovi okreću različitim brzinama.

Princip rada diferencijala

Zglobno vratilo prenosi obrtni moment na glavni prenosnik, koga čine par zupčanika. Za tanjirasti zupčanik pričvršćeno je kućište diferencijala. Za vreme obrtanja tanjirastog zupčanika, odnosno kućišta istovremeno se okreću zupčanici trkači, ali ne oko svojih osovina već zajedno sa kućištem. Trkači se nalaze izmedju bočnih zupčanika i samim tim služe kao klinovi za prenošenje obrtnog momenta, preko bočnih zupčanika na poluvratila. Na ovaj način ostvaruje se okretanje pogonskih točkova.

Kada vozilo ulazi u desnu krivinu, logično je da će levi točak preći duži put, a desni kraći. Znači, da će levi bočni zupčanik imati veći broj obrtaja od desnog. Pošto su zupčanici u diferencijalu medjusobno spregnuti i čine jednu mehaničku celinu, to će se brže okretati bočni zupčanik na levom poluvratilu za onoliki broj obrtaja koliko se sporije obrće desni bočni zupčanik. Stanje će se promeniti kada se vozilo kreće levom krivinom, sama će se odnos broja obrtaja bočnih zupčanika izmeniti. Zahvaljujući tome što trkači mogu da se okreću oko svoje osovinice i da jednovremeno "trče" i po bočnom zupčaniku, omogućeno je da se pri prolasku vozila kroz krivinu jedan točak okreće sporije, a drugi brže, u zavisnosti od dužine putanje, odnosno zakrivljenosti krivine kroz koju vozilo prolazi.

Slika 3

Kod simetričnog diferencijalnog mehanizma (koji se primenjuje kod vozila) izlazni obrtni momenti na poluvratilima su jednaki. Ali, ako se desi da točkovi jedne pogonske osovine (levi ili desni) dodju na podlogu čija je vrednost koeficijenta prijanjanja različita, onda će zbog istih obrtnih momenata doći do proklizavanja pogonskog točka, koji se nalazi na podlozi sa malom vrednošću koeficienta prijanjanja. Točak koji se nalazi na podlozi sa većim koeficientom prijanjanja neće moći da primi veću vrednost obrtnog momenta, pa vozilo neće moći da krene. Zato je potrebno da se omogući blokiranje diferencijalnog mehanizma, čime se omogućuje da svaki točak prihvati onoliki obrtni moment koliki je koeficient prijanjanja. Potpuna blokada diferencijala najčešće se postiže tako što se kućište diferencijala čvrsto vezuje za jedno poluvratilo kan?astom spojnicom. Blokiranje diferencijala u ovom slučaju vrši vozač.

Novije konstrukcije diferencijalnog mehanizma rade se sa "povećanim trenjem" - kada se ukaže potreba, dolazi do preraspodele obrtnog momenta, odnosno "samoblokiranje diferencijalnog mehanizma".

Prenosni odnos glavnog prenosnika je veoma značajan pri oceni vučnih karakteristika vozila. Kod putničkih vozila, ovaj se odnos kreće u granicama od 1:3 do 1:6, a kod teretnih vozila kreće se u granicama od 1:5 do 1:8. Kod putničkih vozila se sporije obrće tanjirasti zupčanik za 3 - 6 puta u odnosu na konusni zupčanik. Na osnovu prenosnog odnosa, može se konstatovati da je kod putničkih vozila brzina u prvom planu a vučna sila u drugom, dok je to obratno kod teretnih vozila, zbog njihove namene.

Sastavni delovi

- Kućište pogonskog mosta

Kućište pogonskog mosta ima zadatak da primi opterećenje na pogonsku osovinu i da spreči ulazak prljavštine i vode u njegovu unutrašnjost.Kod teretnih vozila i autobusa kućište diferencijala je najčešće izgradjeno od profilisanih čeličnih limova, koji su spojeni zavarivanjem. Na kućištu se nalazi otvor (sl. 107 pod 14) kroz koji se sipa ulje za podmazivanje. Ovaj otvor najčešće služi kao kontrolnik nivoa ulja u pogonskom mostu. Kod pojedinih vozila postoji ventil preko koga odlaze uljne pare iz kućišta pogonskog mosta u atmosferu.

Poluvratilo

Poluvratila prenose obrtni moment na pogonske točkove. Izradjuju se od legiranog čelika pri čemu se podvrgavaju termičkoj obradi, kako bi se materijalu obezbedilo što bolja svojstva.

Konstruktivno rešenje pogonskog gibajućeg mosta nezavisnog oslanjanja (sl. 106 pod 3 i 4) ima odredjene prednosti u odnosu na pogonski most sa krutom oblogom. Pri kretanju vozila sa nezavisnim oslanjanjem (gibajućim mostom) na poprečno nagnutom terenu, obezbedjuje se veća stabilnost vozila, jer se tada bitno ne menja težište vizila u odnosu na vozila sa krutom oblogom pogonskog mosta.

Ovo je moguće zahvaljujući tome što poluvratilo (sl. 106 pod 4) odnosno poluosovine mogu oscilovati za odredjen ugao (gore - dole) u odnosu na središte pogonskog mosta, čime su stvorene mogućnosto adaptacije na teren, a time i veća stabilnost vozila na terenu sa poprečnom nagobom.

Ako je u primeni gibajući pogonski most, onda se deo kućišta koji osciluje oko svoje fiksne tačke naziva poluosovina, a poluvratilo je deo koji se nalazi u poluosovini.

•  Dvostepeni glavni prenosnik

Za razliku od jednostepene, na pojedinim teretnim vozilima postoji dvostepena redukcija glavnog prenosnika. Prenosnik sa dve redukcije prikazan je na slici 107. Ova konstrukcija je primenjena na teškim teretnim vozilima, gde treba da se obezbedi veliki prenosni odnos, a time i velika vučna sila. Ovakvom konstrukijom pogonskog mosta izbegnuta je velika dimenzija konusnog i tanjirastog zupčanika, jer se redukcija vrši dva puta. Kod nekih vozila redukcija se može vršiti i u glavčini točka.

 

• Home