Kako se benzin proizvodi, od čega se sastoji i koje su mu karakteristike

Iako bismo priču mogli započeti od " sedmog veka ", ljudi su za naftu znali daleko pre nego što je izmišljen motor pokretan njenim derivatima. Benzin je jedan od brojnih derivata sirove nafte koji se proizvodi u rafinerijama destilacijom unutar frakcionog tornja. Sirovu nafta se u rafineriji zagreva na temperature ključanja njenih sastavnih delova te se njihove pare odvode u frakcijski toranj. Tamo se hlade i kondezuju na različitim visinama. Iz ovog tornja potom izlaze razni derivati koji se razvrstavaju. Neki se dodatno pročišćavaju pa se njima dodaju aditivi radi postizanja određenih komercijalnih karakteristika. Ovakvim se postupkom frakcione destilacije iz 100 litara sirove nafte dobije oko 44 l benzina te brojni drugi derivati. Benzin, kakav koristimo za pokretanje današnjih automobila, u stvari je ugljovodonik (HC) koji se sastoji uglavnom od vodonika (H) i ugljenika (C) uz dodatak nekih aditiva. U slučaju idealnog sagorevanja u motoru, sav bi benzin trebao sagoreti ostavljajući samo vodu (H 2 O) i ugljen dioksid (CO 2 ) kao produkte sagorevanja. Pa ipak, u praksi nije tako, te deo benzinskih para (HC) ostaje nesagoren izlazeci kroz izduvnu granu vozila zajedno sa azotnim oksidima (NO x ) i ugljen monoksidom (CO) koji se stvaraju u procesu sagorevanja. Formula na slici 1 prikazuje šta se događa tokom procesa sagorevanja u cilindru benzinskog motora.

Sagorevanje započinje gorenjem ugljovodoničnog goriva u prisustvu azota (N) i kiseonika (O 2 ) iz vazduha. Primećujemo da se HC nalazi sa obe strane formule što pokazuje kako deo goriva ostaje nesagoren napuštajući cilindar motora u obliku benzinskih para. Uz HC, izduvni gas sadrzi i CO, CO 2 , NO x i H 2 O (vodenu paru). Ugljen monoksid jedan je od produkata nepotpunog sagorevanja i nastaje kada se jedan atom ugljenika spoji s jednim atomom kiseonika (umesto sa 2 atoma kiseonika). Nedostatak kiseonika u ovom slučaju sprečava stvaranje ugljen dioksida. CO je veoma otrovan gas koji može izazvati smrt kod ljudi koji, npr., provedu tek tri minuta u zatvorenoj garaži uz upaljeni motor automobila.

Uz zagađenje izazvano izduvnim gasovima vozila pokretnih motora s unutrašnjim sagorevanjem veoma često spominjan pojam je i smog. Naime, jedan od izvora smoga je reakcija do koje dolazi između ugljovodonika (HC) i azotnih oksida (NO x )

u prisustvu sunčeve svetlosti