KOČIONI CILINDAR

Moramo napomenuti da se sila kočenja u automobilu prenosi hidrauličkim putem. Dakle, kada pritisnete papučicu kočnice, pomeri se klip u tzv. glavnom kočionom cilindru. On, pak, pokrene ulje cevima od kojih po jedna vodi do svake kočnice.

Hidraulika

Tečnosti su ne stišljive, što znači da se ne mogu sabijati(kao gasovi). Upravo zato, na našem je kočionom sistemu moguće povećavati silu kočenja koja kreće od papučice kočnice i završava u kočionom cilindru (ovde se ne radi o povećanju sile servouređajem). Na slici 3 šematski je prikazano kako radi povećanje sile papučice. Uzmimo, npr., da pritisak na papučicu kočnice iznosi 3 kg/cm², a pritisak u glavnom kočionom cilindru (a) 10 kg/cm² (zbog delovanja zakona poluge). Zbog veće površine klipova povećaće se i sila u kočionim cilindrima u kojima se sada razvija 12 kg/cm² (klip b - 1,2 puta veće površine od a), odnosno 25 kg/cm² (klip c - 2,5 puta veće površine od a). Ipak, smanjuje se pređeni put klipa. Tako će klip c (ako je 2,5 puta veće površine od klipa u gl. koč. cilindru koji proizvodi pritisak) proizvesti 2,5 puta veći pritisak, ali će njegov pomak biti 2,5 puta manji od pomaka klipa a.
 

Princip rada kočionog cilindra

Kao što smo već rekli, potrebna nam je nekakva naprava koja će pritisak papučice kočnice pretvoriti u hidraulični pritisak. U tu svrhu služi glavni kočioni cilindar. S naše glavne slike vidite kako izgleda njegova, prilično jednostavna, konstrukcija (veći cilindar, levo na slici). Poluga na "ulazu" cilindra pokretana je papučicom kočnice i nastavlja se na klip. Klip je, pak, naslonjen na povratnu oprugu koja ga vraća u prvobitni položaj kada nestane sile pritiska na papučicu i to je sve. Dva otvora na vrhu cilindra služe za izjednačavanje količine kočionog ulja, a na desnom se delu u cilindru nalazi tzv. "podni ventil" koji osigurava da u sklopu uvek bude mali podpritisak.
a) Prilikom kočenja, pritisak na papučicu kočnice stvara pritisak u glavnom kočionom cilindru tako da klip cilindra potisne kočiono ulje. Ulje, zatim, pritiska i otvara podni ventil koji je propušta dalje u sklop cevi te prema kočionim cilindrima tačaka (radnim kočionim cilindrima). Pritisak ulja tada dolazi u radni cilindar čijim se pomeranjem aktivira rad kočnica.
b) Popuštanjem pritiska na papučicu kočnice, ulje se počinje vraćati u glavni kočioni cilindar čiji je podni ventil otvoren pod njenim visokim pritiskom. Kada pritisak padne, povratna opruga glavnog cilindra zatvara podni ventil ostavljajući mali podpritisak u celom sistemu. Povratak ulja uzrokovan vraćanjem klipa u glavnom kočionom cilindru (pod uticajem opruge i pritiska) povlači natrag i klipove radnih cilindara te nestaje pritiska na kočnicama.
c) U mirujućem položaju sistema klip glavnog cilindra se dovoljno vratio da bi otvor za izjednačavanje ponovno postao otvoren. U celom je sistemu zadržan tek mali pritisak kontrolisan podnim ventilom.

Ulje za kočenje

Za kraj, reč dve o ulju za kočenje. Radi se, zapravo, o posebnom ulju nešto veće gustine (poznajemo i termin "ulje za kočnice") koje prenosi pritisak kroz kočioni sistem. Značajno je da ulje za kočenje ne sme nagrizati metalne i gumene delove (telo cilindara i klipova od gume) te mora biti otporno na promene temperature. Naime, s obzirom da sve automobilske kočnice rade na principu trenja, na njihovim se površinama razvija izuzetno visoka temperatura. Ona, pak, zagreva klipove radnih cilindara, a preko klipova i samo ulje za kočenje. Zato je otpornost na zagrevanje veoma značajna kako bi se izbegle eventualne promene u radu kočionog sistema.