Uslov za kotrljanje pogonskih tockova

Kretanje motornog vozila je posledica njegovog kotrljanja tockova. Postoje uslovi za kotrljanje njegovih tockova. U praksi kretanje motornog vozila je ustvari kotrljanje elasticnog tocka po cvrstoj podlozi.

Kada vozilo miruje desava se:

Na tocak koji miruje deluje deo tezina vozla Gt. A reakcija na tu silu je Zt koja predstavlja normalnu reakciju podloge, pri cemu se na pneumatiku javlja deformacija, koja je simetricna u odnosu na osu vozila.

Kada se vozilo krece situacija je drugacija:

Pogonski tocak na motornom vozilu krece se pod dejstvom Mt. Xt je tangencijalna reakcija podloge.

Rd - dinamicki poluprecnik tocka

R - sila koja deluje na kretanje

e - krak sile Zt

Da bi se tocak kotrljao potrebno je da sistem sila bude u ravnotezi u odnosu na centar tocka ili da zbir svih momenata bude jednak 0.

Pogonski tocak

Osnovni element koji omogucuje kretanje vozila je tocak. Tocak ima ulogu pokretnog oslonca vozila i elementa koji omogucava kretanje vozila.Pogonski tocak ima zadatak da omogucuje savladjivanje otpora kretanja vozila. Na pogonsku osovinu vozila, odnosno na pogonski tocak dovodi se pogonski momenat M. To je momenat koji se transmisijom prenosi od motora do pogonskog tocka.

Otpor pri kotrljanju tocka zavisi od veceg broja parametara, i to: brzine vozila, napumpanosti pneumatika, vrste kolovoza, opterecenja itd..

 

Tocak sa pneumatikom

Penumatik

Uloga pneumatika je da obezbedi elasticno oslanjanje vozila na podlogu, da amortizuje dinamicko opterecenje vozila, kako ne bi doslo do mehanickog ostecenja pojedinih delova na vozilu, da realizuje silu athezije sa podlogom a da pri tome proklizavanje bude sto manje. Ocigledno je da je uloga pneumatika visestruka i zato mora biti odgovarajuce konstrukcije da bi udovoljio zahtevima.

Sastavni delovi pneumatika

Poprecni presek pneumatika

Vrste pneumatika

Prema polozaju postavljanja vlakna, postoje dve vrste pneumatika:

- dijagonalni

- radijalni

Dijagonalni pneumatik

Dijagonalni pneumatik starije je konstrukcije od radijalnog. Dobio je naziv prema polozaju vlakana jer su kod njega vlakna postavljena dijagonalno od jedne ivice pneumatika do druge. Niti korda su oblivene gumom i cine sloj koja se naziva kord. Kordovi kao celina cine novu celinu koja se naziva karkasa ili kostur gume.

Radijalni pneumatik

Razlikuje se od dijagonalnog jer su slojevi korda karkase rasporedjeni radijalno od jedne do druge ivice pneumatika u odnosu na smer voznje. Karakteristike ovog pneumatika je to da se neznatno deformisu u predelu gazece povrsine. Radijalni pneumatik ima manju vrednost otpora kotrljanja. Pogodni su za vece brzine.