Automatski menjač

Ono što je nekad bila tek privilegija bogatih, danas nalazimo i u automobilima najnižih klasa - automatski menjač

Neke se stvari, ponekad, počnu razvijati iz pogrešnog smera. Kada je krenula masovnija upotreba automatskog menjača, mogao  se dobiti tek u luksuznim automobilima. To je, u stvari paradoks.

Naime, automatski je menjač najkorisniji upravo u gradskoj gužvi kada za pređenih 50-ak metara treba stati i krenuti desetak puta. U gradskoj gužvi, pak, najčešće srećemo male automobile. Svi oni koji svakodnevno "uživaju" u vožnji središtem nekog od većih gradova, dobro će znati o čemu govorimo. Žuljevi na desnoj ruci i dosada neprekidnog "šaltanja" u devedesetima su postali i naša svakodnevnica.

Princip rada automatskog menjača je, u stvari, jednostavno izuzmemo li iz cele priče činjenicu da se unutar njega kreće cela hrpa svakojakih delova. Sve zanimljivo vezano uz automatski menjač odvija se unutar tzv. planetara. Planetar je u stvari sklop zupčanika (vidi sl. 1) koji su međusobno povezani. Središnji zupčanik okružen je s nekoliko manjih, a oko ovih kruži plašt čija unutrašnja strana takođe čini jedan zupčanik. Blokiranjem pojedinih zupčanika unutar planetara menjaju se i njihovi međusobni odnosi. Kako su zupčanici od kojih se sastoji planetar različitih veličina (i brojeva zubaca), ovim se kombinacijama (sl. 2) dobijaju i različite brzine okretanja pogonske osovine. Različite brzine okretanja pogonske osovine, znamo, u stvari predstavljaju i različite stepene prenosa.

Osnovni "dodaci" koji pomažu u radu automatskog menjača su pojasne kočnice i lamelna kvačila (sve pokretano hidraulički) te hidraulično kvačilo. Lamelna kvačila, koja se poput pojasnih kočnica nalaze unutar automatskog menjača, imaju ulogu uključivanja odnosno prekidanja prenosa snage između motora i pojedinih delova menjača s planetara. Zaustavljanje pojedinih delova planetara unutar automatskog menjača moguće je izvesti pojasnim kočnicama. Ove kočnice nisu ništa drugo do prstenovi koji su na jednom mestu presečeni. Takav je prsten postavljen oko dela koji treba zaustaviti, a njegovim se stezanjem (koje omogućava presek) zapravo obuhvata i pritiska deo koji treba zaustaviti. Delovanjem ovakvih pojasnih kočnica moguće je zaustaviti obrtanje pojedinih delova planetara te tako i menjati stepene prenosa.

Vožnja automobila opremljenog automatskim menjačem znatno je jednostavnija od vožnje s manualnim menjačem. Automobili s automatikom imaju tek dve papučice - akceleratora i kočnice, čime je izbačena potreba za radom s kvačilom. Vozač mora ubaciti ručicu menjača u željeni položaj (P = parkiranje, R = hod unazad, N = prazni hod, D = vožnja, S,L ito što i npr. 1, 2 = ograničavanje prenosnog odnosa) te dodati gas i to je sve. Centrifugalni regulator koji se nalazi unutar automatskog menjača određuje koji će sklopovi zupčanika biti uključeni kako bi se odredio pravi stepen prenosa. Načelno gledajući, povećanjem broja obrtaja motora doći će i do promene stepena prenosa (prema višem stepenu) pri predhodno određenom broju o/min. Ipak, to je tako samo u teoriji jer su današnji automatski menjači opremljeni brojnim senzorima opterećenja te trenutak promene stepena prenosa prilagođavaju se načinu vožnje i smerovima kretanja vozila.
 Kako automatski menjač, načelno, menja stepene prenosa zavisno od brzine rada motora, moguće ga je ograničiti da radi tek u npr. 1 ili 2 stepenu. To znači da ćete svom automatiku "narediti" da ne sme prebacivati više od 2. brzine, za slučaj kada je vozilo pod velikim opterećenjem (vožnja velikom uzbrdicom i sl.).