Zadatak svećice  je da baci varnicu u cilindru i zapali radnu smešu,u velikom dijafazonu temperatura i pritisaka koji vladaju u cilindru.

 Samo sagorevanje smeše goriva i vazduha (verovatno ne moramo napominjati da je vazduh potreban kako bi gorivo izgorelo uz prisustvo kiseonika) proces je koji možemo uporediti s gorenjem papira. Zapalite li ga na jednom kraju plamen će se početi širiti dok celi papir ne izgori. Bitno je sada napomenuti da smeša u cilindru u stvari sagoreva, a ne eksplodira. Ovo poslednje bilo bi kao da se naš list papira zapalio istovremeno ceo. No, već je sada jasno da sagorevanje smješe zahteva određeno vrijeme. Odnosno, plamen "putuje" kroz prostor za sagorevanje dok se kompletna smeša ne zapali. Naravno, pri povećanom broju obrtaja klip se kraće zadržava oko GMT te se vreme u kojem smeša mora izgoreti drastično smanjuje. Jasno je da nema nikakve koristi od smeše koja sagoreva kada je klip već pobegao daleko prema DMT. Jedan od najsigurnijih načina da se ubrza sagorevanje jeste sabijanje smeše. No, u svemu treba biti umeren pa tako i u sabijanju smeše. Preveliki pritisak sabijanja (odnos kompresije) može dovesti do detoniranja smeše , zavisno naravno od njenog sastava, temperature prostora za sagorevanje ali i same svećice. Dakle, ako je zapremina prostora za sagorevanje 10, a ostatka cilindra 100 onda (s klipom u DMT) prostor u koji ulazi smeša iznosi 110. Podelimo li ga s obimom prostora za sagorevanje (10) dobi ćemo odnos kompresije 11:1 (jedan od tipičnih odnosa za Otto motore).

Naime, odnos kompresije efektivno će se povećati ubacimo li u cilindar više smeše, što se događa kada vozač pritisne jače papučicu gasa. Sada je jasno da konstruktori u stvari moraju odnos kompresije proračunavati uzimajući prvenstveno u obzir uslove rada motora kada se kroz usisni vod dovodi maksimalna količina smeše. Upravo zato npr. u tehničkim podacima većine turbo-motora možemo naći relativno niske kompresione odnose(u odnosu na naš 11:1) jer se kod njih smeša u cilindar ubacuje pod povećanim pritiskom te je samim time stane više što povećava efektivni odnos kompresije. Jasno je kako želimo da smeša uvek sagoreva kako smo to zamislili, odnosno u tačno proračunatom vremenu u odnosu na položaj klipa. S obzirom da veći efektivni odnos kompresije uzrokuje i brže sagorevanje smeše jedino što možemo učiniti je da pomerimo trenutak njenog paljenja. Cilj je (teoretski) postići da cela smeša bude zapaljena kada se klip nalazi u GMT. Zato, obzirom da smeši ipak treba neko vreme da se cela zapali, paljenje podešavamo tako da ono započne malo pre dolaska klipa u GMT. Dakako, ovaj trenutak paljenja treba "usporiti" kada se povećava količina smeše i kada ona sagoreva brže. Sam trenutak paljenja, te shodno tome i njegovo usporavanje, prikazujemo u stepenima obrtaja kolenastog vratila pre GMT. Uz efektivni odnos kompresije i brzine rada motora u procesu sagorevanja javlja se još jedan problem, a to je kretanje smeše unutar cilindra. Zavisno od položaja usisnog ventila (u odnosu na prostor za sagorevanje i cilindar), obliku prostora za sagorevanje, obliku čela klipa i sl. zavisi će strujanje smeše. Smeša koja se brže zavrti potpunije će i brže sagoreti što je, uostalom, i cilj konstruktora motora. Takođe, na kretanje smeše znatno će uticati i klip koji u kompresionom taktu ide prema GMT.

Svećica je u stvari sklop dve elektrode koji između sebe imaju neki razmak. Kada struja dođe središnjom elektrodom varnica će preskočiti između nje i bočne elektrode paleći smešu. Ono što je značajno jeste položaj i karakteristike svećice. Položaj svećice u glavi motora (prostoru za sagorevanje) značajan je zbog toga što od njega zavisi put kojim se plamen sagorevajuće smeše širi, a time i pravilnost sagorevanja. Pod pojmom "karakteristika svećice" obično se misli na njenu toplotnu vrednost. Naime, proces sagorevanja u cilindru stvara izvesne količine naslaga po površini elektroda (prvestveno čađi). Ovo bi veoma brzo moglo dovesti do prekida kontakta među elektrodama te i do prestanka rada motora. Zato su svećice konstruisane tako da se u radu dovoljno zagreju kako bi se ove naslage spalile. Ovo "samočišćenje" svećice veoma je značajno za pravilan rad motora pa je jasno da prilikom zamene prvenstveno treba voditi računa o tome odgovara li toplotna vrednost nove svećice propisanoj. Tako svećice namenjene "običnim" motorima ponekad nazivamo i "toplijim (jer radnu temp. postižu pri nižim temp. unutar prostora za sagorevanje), a one za "opake" mašine nazivamo "hladnijim". Naravno, prilikom zamene svećica potrebno je voditi računa i o dužini navoja, jer postoje svećice sa dugim i kratkim navojem.